Srbija pred rešavanjem višedecenijskog problema: Novi zakon o brzoj legalizaciji nelegalnih objekata

Srbija se suočava sa višegodišnjim izazovom koji konačno ulazi u fazu sistemskog rešavanja – stotine hiljada građana živi u objektima bez formalno priznatog vlasništva. Prema zvaničnim podacima, u zemlji postoji oko 4,8 miliona nelegalno izgrađenih stambenih jedinica. Najavljeni zakon o brzoj legalizaciji ima za cilj da omogući građanima da svoje nepokretnosti iz nesigurnog pravnog statusa uvedu u legalne tokove.

Legalizacijom objekta, vlasnici stiču pravo na punopravno raspolaganje svojom imovinom – uključujući nasleđivanje, prodaju, prenose vlasništva – uz sigurnost da objekat neće biti predmet rušenja. Novi zakon bi, samim tim, trebalo da okonča dugogodišnju pravnu nesigurnost u kojoj se nalazi ogroman broj nekretnina širom zemlje.

Brza procedura i prihvatljivi troškovi

Prema najavama nadležnih, zakon predviđa jednostavniju i znatno bržu proceduru legalizacije stanova, kuća, zgrada i drugih objekata. Troškovi će se kretati u proseku između 100 i 500 evra, u zavisnosti od lokacije i vrste objekta. Minimalna fiksna cena u unutrašnjosti biće 100 evra, dok će u većim gradovima poput Novog Sada, Niša i Kraljeva cena varirati do 500 evra.

Povlastice za ugrožene kategorije građana

Zakon predviđa i značajne olakšice za određene kategorije stanovništva. Pravo na oslobađanje od plaćanja takse za legalizaciju imaće primaoci socijalne pomoći, osobe sa invaliditetom, samohrani roditelji i porodice sa troje ili više dece. Ova mera ima za cilj da zaštiti najugroženije slojeve društva, koji su ujedno i najčešće pogođeni problemom bespravne gradnje.

Objekti koji neće moći da se legalizuju

Međutim, nisu svi objekti podobni za legalizaciju. Zakon isključuje objekte izgrađene bez dozvole na zemljištu u javnoj svojini, u zonama zaštite kulturnih dobara, na vodoizvorištima, javnim vodnim površinama, kao i unutar železničkih i putnih pojaseva. Takve nepokretnosti prelaze u vlasništvo države, dok će njihova buduća namena biti definisana naknadno.

Digitalizacija procesa legalizacije

U nastojanju da proces legalizacije učine efikasnijim, vlasti planiraju digitalizaciju kompletnog procesa. Ovo je značajna izmena u odnosu na ranije, jer digitalna transformacija omogućava brže i efikasnije upravljanje dokumentima i prijavama.

Građani će, prilikom podnošenja prijave, morati da dostave JMBG podnosioca, tačnu adresu ili broj katastarske parcele, kao i podatke o objektu – uključujući njegovu oznaku na mapi i namenu. Ukoliko objekat nije prethodno evidentiran, neophodni će biti dodatni dokazi poput geodetskog elaborata, skice ili ugovora o kupovini.

Jasni rokovi i fokus na vlasništvo

Zakon još uvek nije usvojen, ali se očekuje da rok za prijavljivanje počne da teče 45 dana od njegovog stupanja na snagu. Obrada prijava trajaće 60 dana, uz dodatnih 30 dana za eventualne primedbe i žalbe. Za razliku od prethodnih procedura, ključna stvar kojom će se država sada baviti jeste upis prava svojine. Država će utvrđivati ko ima pravo da postane vlasnik određene nekretnine. Do sada, da bi država legalizovala određeni objekat, on je morao da ispuni sve tehničke uslove, pa se tek onda određivalo vlasničko pravo.

Uloga stambenih zajednica i posebni slučajevi

Zakon prepoznaje i specifične situacije u kojima investitor nije poznat – tada stambene zajednice mogu same pokrenuti postupak legalizacije, a trošak se raspodeljuje proporcionalno među stanarima. Posebna pažnja biće posvećena objektima sa delimičnim odstupanjem od odobrenih urbanističkih gabarita – kao što su dozidani spratovi ili terase.

Dugoročni cilj: pravna sigurnost i ekonomski razvoj

Cilj predloženih zakonskih izmena jeste rešavanje problema koji decenijama opterećuje građane i tržište nekretnina u Srbiji. Omogućavanjem legalnog statusa nepokretnostima, vlasnicima se pruža pravna sigurnost i mogućnost da bezbedno i zakonito raspolažu svojom imovinom, što bi u širem kontekstu trebalo da doprinese stabilizaciji tržišta i ukupnom ekonomskom razvoju zemlje.